Овогодишњи Jazz and Book’s Session, пратећи програм Nisville Jazz Festivala, окупио је двадесет еминентних личности из света књижевности и музике од 10. до 13. августа.
Кроз четири фестивалске вечери, на необичној сцени, брендираном камиону Nisvilla, са великим видео бимом на којем су смењивали спотови, видео поздрави, насловнице књига и омаж преминулом књижевнику Давиду Албахарију, прошли су значајни ствараоци, кантаутори, професори и књижевници који су у разговору са Милицом Миленковић, књижевницом и уредницом програма, открили просторе стварања, значење џеза и повезаност музике и литературе кроз писану реч.
Томи стил и друге нишке приче
Прве вечери фестивала, програм је одржан у Press центру Фестивала у Павиљону Тврђаве, иако је требало да буде одржан поред Хидрометеоролошког завода. У програму су учествовали Драгослав Петровић из Ниша са књигом „Томи Стил и друге нишке приче“ и Растко Јевтовић из Београда који је говорио о свом роману „Потпуни прелом“. Саговорници су у разговору открили теме и мотиве којима се баве у својим књигама од којих је прва у наслову сачувала име познатог нишког уличног џезера Томија Стила, а друга посвећена развоју џеза и музике у Србији.
Потпуни прелом
Драгослав Петровић је у својој књизи сачувао атмосферу и дух Ниша кроз слике амбијената и карактере људи који су обележили последњих пола века у њему. Растко Јевтовић кроз роман „Потпуни прелом“ показује ратне околности и послератни период као онај преломни тренутак када је џез стигао у Краљевину Југославију и ту остао као импровизација до преласка у друге форме од којих ће од педесетих година прошлог века најдоминантнија бити rock’n’roll. Ово је роман кроз који дефилују познате личности из Београда градећи необичну причу о креирању културног идентитета балканског простора.
Кањевац и Краљ Чачка
У наставку прве фестивалске вечери Радоман Кањевац, песник, радио водитељ и уредник, и Краљ Чачка (Ненад Марић), кантаутор, говорили су о надахнућу, писању стихова за музику, поезији као танкој линији између корица књига и нотне свеске. Кањевац је истакао да постоји велика разлика у писању песме за музику и песме за књигу, да су то два различита вида песничке комуникације и да када би га питали у којој од те две песме има највише њега – то би свакако била она која је написана за читаоце. Она песма која је написана за музику јесте одраз музичара који ће је певати или бенда.
Ненад Марић познатији као Краљ Чачка говорио је о начину на који је почео да се бави музиком и сликарством, о својим уметничким дометима, али и о поезису, као и о простору стварања који је другачији у складу са формом у којој изражава своје идеје и емоције.
Прво вече фестивала, у духу уводних разговора, завршено је у добром расположењу и најави будућих програма Jazz and Book’s Session-а.
Мелопоезија и Добро јутро, џезерке
Друге фестивалске вечери публику је поред Хидрометеоролошког завода у Тврђави дочекао необичан брендирани камион у духу авангарде са почетка 20. века на којем ће се наредне три вечери одржати програми Jazz and Book’s Session-а.
У друго фестивалско вече публика је уведена наступом Милорада Цветковића из Ниша и пријатеља Мирјане Светозаревић, Рајка Брановића и саксофонисте Николе Милорадовића. Ова невероватна екипа својим перформансом, гитаром, певањем и рецитовањем представила је књигу „Мелопоезија“ Милорада Цветковића која је и била повод окупљања.
На сцени су се потом сменили Јасна Јовићевић, Саша Илић и Милош Зубац. Јасна Јовићевић, музичарка, саксофонисткиња, композиторка и доктор наука из Суботице, представила је своју књигу „Добро јутро, џезерке“ у којој се бави положајем инструменталисткиња у друштвеним праксама џеза. Ово је књига у којој ауторка говори и истражује кроз саму праксу џеза као џез музичарка и научница. Јасна Јовићевић је говорила о свом искуству у смислу свирања различитих врста џеза у различитим домаћим, али пре свега светским центрима и срединама као и о почетку свог научног интересовања за џез те разматрању музичких пракси које кроз интеракцију људи, у социјализацији, утичу на креирање идентитета.
Само утицање на креирање улога и идентитета који произилазе из њих даље води и ка питању родног идентитета и његовој репрезентацији о чему је Јасна Јовићевић говорила кроз приказ два истраживања и анкета које је урадила са џез музичаркама и слушаоцима музике. Овим је показала право стање ствари у перцепцији џеза, идентитета и родних улога у нашој средини, али и указала на потребе и начине освешћивања и путеве едукације и сазнања који ће у великој мери променити наратив и дискурс у којем поимамо музичку џез праксу.
Књига „Добро јутро, џезерке“ прва је књига овакве врсте код нас и представља изузетно и значајно штиво за разумевање положаја музичара и музичарки и њихових односа у друштвеним праксама џеза.
Пас и контрабас
Након једне научне интерпретације, Jazz and Book’s Session настављен је у духу белетристике. Миленковићевој су се на сцени придружили Саша Илић и Милен Алемпијевић како би представили књигу „Пас и контрабас“ која је овенчана НИН-овом наградом за књижевност.
Саша Илић говорио је о структури романа скренувши посебну пажњу на то да овај роман нема садржај већ да се на крају романа налази Soundtrack са списком песама које читалац, пролазећи кроз роман, на одређеним странама где ће га сачекати референце на музику, треба да застане и одслуша. Овај позив на измештање из текста и улазак у простор музике (џеза) јесте у смислу рецепције дела и нових теорија читања једна врста стратегије која треба да призове нове фигуре читања и читаоца уведе у атмосферу романа.
Милен Алемпијевић, у улози критичара, говорио је о џезу и последицама џеза у овом роману чиме је заједно са аутором Сашом Илићем сублимирао џез као слободу и јединствен друштвени концепт произникао из једне праксе која је за врло кратко време од свог настанка до данас освојила свет. Крај промоције овог романа прекинио је кратак нестанак струје који је многобројна публика искористила да се приближи Илићу и обезбеди себи књигу са потписом аутора.
Милош Зубац
Друго фестивалско вече завршено је у духу разговора са Милошем Зупцем, доктором наука, песником и кантаутором из Новог Сада. Милош Зубац открио је почетке свог стварања, говорио је о својој докторској дисертацији о поетици Душка Трифуновића, књигама, наградама, албумима и фестивалу Поезика који је основао и уређивао. Након тога прочитао је неколико својих песама, а саговорници са бине публици су пожелели леп провод на концертима који су увелико почињали на околним бинама и стејџевима.
Сташа Петровић и Богомир Мијатовић Богица
Већ сутрадан увече настављени су програми Jazz and Book’s Session-а. Млада кантауторка из Ниша Сташа Петровић поздравила је публику својим спотом за песму „Крај мене“ и у току разговора открила изворе надахнућа, своја размишљања о поезији и музици, раду на песми и снимању спота за песму „Крај мене“. Вече је настављено у сјајној атмосфери којој су допринели и шетачи са стазе у Тврђави застајући и поздрављајући слушаоце, али и госте на бини.
Након Сташе Петровић, Богомир Мијатовић Богица из Новог Сада, радио водитељ, музички хроничар и приређивач, говорио је о својим књигама „Песници у популарној музици“, „Енциклопедија поп и забавне војвођанске музике“, „Енциклопедија рок музике у Војводини“ и приређеним песмама Душка Трифуновића као и о награди Струне од светла и истоименој књизи поводом које се видео поздравом публици обратио Саша Радоњић, оснивач награде и приређивач књиге. „Струне од светла“ су награда која се додељује за писану реч у музици од 2016. године, а досадашњи добитници су: Милош Зубац, први добитник награде, Краљ Чачка (Ненад Марић), Никола Врањковић, Милан Кораћ, Звонимир Ђукић Ђуле, Момчило Бајагић Бајага, Слободан Тишма и Марко Алексић.
Љупчо Јолевски и Петар Јањатовић
Након тога, књигама „Радио“ и „Неправилен ритам“ Љупчо Јолевски и Петар Јањатовић повели су знатижељну публику у свет македонске савремене музичке сцене. Љупчо Јолевски, аутор књига и радио водитељ из Скопља, говорио је о односу „турбо ствраности“ и џеза као интерпретације која је једина слобода. За њега је џез све оно што живимо, напоменуо је упућујући критику македонском и балканском простору на минимуму посвећености квалитетној музици. Њему се придружио Петар Јањатовић усагласивши се са њим да је ситуација иста и у Србији и да сем националних радија, многи други не емитују музику која има високе естетске критеријуме и квалитет.
Из Скопља џезомобил је лагано кренуо ка Чачку из којег је у Ниш дошао Милен Алемпијевић, приповедач, романсијер и есејиста, који пише о филму, џезу и анимацији. Да је Алемпијевић врсни познавалац џеза, али и његових репрезентација у филму, стрипу и анимацији, публика је могла већ да чује претходне књижевне вечери када је говорио о књизи „Пас и контрабас“ Саше Илића. Сада су заједно са водитељком наставили тамо „где су стали“ покушавши да проникну у нова сазнања о џезу. Милен Алемпијевић спонтано је износио своје искуство у пракси односа џеза и филма, дзеза и стрипа и џеза и анимације.
Публици је приближио не само историју џеза већ и његову перцепцију у свету и код нас. У току разговора у којима су се саговорници осврнули на књиге „Дан када је нестао Мајлс Еванс“, „Уметност претеривања“, „The Last Turn at Albuqerque“, Алемпијевић је посебно истакао и вредност књиге „Добро јутро, џезерке“ Јасне Јовићевић која је представљена претходног дана фестивала. Такође, премијерно је најавио изложбу СТРИП&ЏЕЗ: РИТМОВИ ПРОСТОРА која ће бити постављена од 19. до 30. септембра у Културном центру Чачак, у оквиру међународног фестивала анимираног филма АНИМАНИМА 2023. (Излажу: Gvido Krepaks, Altan, Munjoz&Sampajo, Paolo Parizi, Lučo Ruvidoti, Rubio&Sagar, Jusef Daudi, Masaruto&Skvac, Danijel Žeželj, Kajo&Buri).
Милош Петковић
Четврто и последње фестивалско вече отворио је Нишлија Милош Петковић књигом „Кербер – хронике троглавог пса“ поводом које је говорио о својој сарадњи са познатом нишком групом „Кербер“ и начином на који је постао део „чопора“.
Одушевљена публика потом је слушала поезију Александра Петровића Бабића, Душице Мрђеновић и Драгице Стојановић, познате песникиње из Зрењанина која се срдачно придружила на сцени.
Уследила је промоција књиге „Breathless“ Наташе Димитријевић, да би у музичку фестивалску поноћ сви заједно ушли поетским кабареом Данице Петровић и Уроша Мартиновића који су својим наступом затворили овогодишњи Jazz and Book’s Session.
Милица Миленковић, уредница књижевног програма на Nisville Jazz Festivalu и водитељ, истакла је да је кроз четири фестивалске књижевне вечери прошло двадесеторо еминентних личности из књижевности и музике и да су сви заједно послали поруку о повезаности џеза, музике и књижевности те публици открили важност овог концепта и програма који утемељује литературу као ону врсту уметности и науке која је најпозванија да говори о музици, а која је доступна и наставља да постоји чак и када се сценска светла угасе.
Топличанка је душа од жене.
