Учитељица Јелена Ђорђевић из године у годину својим ангажовањем на свим пољима потврђује своју посвећеност позиву, стваралачку енергију, своју хуманост, као и свест о важности образовања и васпитања.
Поводом Светског дана учитеља Топличанка дели са вама текст учитељице Јелене о методи вршњачког учења:
На развоју толеранције, емпатије и правих вредности код ученика ради се кроз циљане разговоре, кроз квизове о познавању правила понашања, кроз различите врсте радионица, презентација, писањем лепих порука, кроз избор најдруштвеније, најтолерантније особе у сваком одељењу и других активности у организацији одељењског старешине.
Познато је да ученици на часу не уче само од учитеља/наставника и не уче само у учионици. У нашем васпитно-образовном систему учитељ ведри и облачи, доминира и држи атмосферу под контролом што се донекле подразумева и не доводи у питање. Међутим, не мора увек у току целог часа бити тако.
Светски дан учитеља, 5. октобар обележава се у већини школа, заменом улога, ученик у улози наставника. Тога дана, најчешће у основним школама један од спремнијих, активнијих и заинтересованих ученика одељења (некада то буде и будући наставник) добије задатак да припреми и одржи час, самостално или уз помоћ наставника. То је за ученике важан дан, велика улога и велика одговорност да одговори на све захтеве и да га наставник на крају часа похвали за ангажовање и посвећеност.
У самој припреми наставник је тај који помаже ученику који је у улози наставника да успешно реализује час. Ученик у улози наставника у млађим разредима обично одржи час физичког и здравственог васпитања, музичке или ликовне културе, а то може бити и било који други час у зависности од ученика, његових способности и афинитета.
С обзиром на то да је ученицима потребно отворити различите перспективе кроз разноврсне активности, где спадају и културне, као учитељица се трудим да стално осмишљавам нове начине, приступе рада, како би ученицима знање пренела на занимљив начин који ће ученици упамтити, како би то знање било трајно и применљиво у животу.
Метода вршњачког учења је образовна метода која помаже ученицима да постигну ниво сопствених постигнућа учећи једни друге. Ова метода је примењива у комбинованим одељењима, неподељеној школи, као и у „чистим“ одељењима. Методу вршњачког учења примењујем годинама уназад, јер сам приметила њене благодети. Ученицима се овај начин рада веома допада, воле да подучавају једни друге када заврше свој део посла предвиђен за тај час. Уз методу вршњачког подучавања нема празног хода, ученици обнављају научено градиво, а често и откривају једноставнији пут до решења.
Иако већина сматра да је наставник тај који треба да демонстрира, објасни, нацрта и да он то може најбоље и најсмисленије, што се и подразумева на часовима обраде, учење од вршњака на часовима утврђивања, систематизације, у завршном делу, часа може бити веома практично и корисно, јер служи као допуна и омогућава ученицима који спорије напредују и не разумеју наставника – да брже науче. Да би један ученик могао да подучава другог на часу утврђивања, неопходно је да одлично познаје/разуме садржај лекције. Када ученици једни другима препричавају лекције из природе и друштва и деле информације из српског језика које су савладали/научили, на тај начин јачају стечено знање које бива дуготрајније.
Пракса је показала да један број деце лакше учи од вршњака него од учитеља/наставника. Један од разлога зашто је метода вршњачког учења добра је то што поједини ученици избегавају да комуницирају са наставником из различитих разлога (стиде се, плаше се реакције наставника), а немају проблем да питају вршњаке за додатно појашњење. Важно је да наставник током часова утврђивања или за време допунске наставе пропрати да се ученици током вршњачког учења фокусирају на учење, а не на разговор који нема везе са часом или на игру.
Ученици у учионици, као и ван ње виде наставника као ауторитет и као стручњака за предмет који предаје што је апсулутно тачно. То је истина, то нико не оспорава, с тим што је на наставнику и од њега зависи да ли ће у свом раду користити методу вршњачког учења. Користио или не, наставник зна како и шта је најбоље за одељење којем предаје.
Пише: Јелена Ђорђевић, проф. разр. наставе
Топличанка је душа од жене.
