Кад ти је досадно, а и не мора да буде, и не знаш шта би, а не би да листаш објаве на друштвеним мрежама или читаш вести и гледаш тв, ако немаш концентрацију за читање, јер ти деца „вратарају“ и зановетају, узми једну гранчицу.
Да, добро си разумео једну најобичнију гранчицу. Од ње се може створити чудо.
Не мислим на живу гранчицу, ону коју кад откидаш повредиш дрво.
Не. Мислим на неку суву, стару, неку коју је дрво одбацило.
Е, баш таква гранчица, стара, одбачена, има шансу да буде лепа и корисна.
Ја узмем тако једну гранчицу, једну, две, педесетак и створим чудо.
Процес јесте мало напоран и захтева рад, а шта не захтева, али кад добијем чаробну оловку, нем већег задовољства.
Када накупим довољно сувих гранчица погодних за авантуру, крећем у обраду. Обрада се састоји у томе што гранчице прво тестером сечем на одређену дужину. Тако исечене бушим са једне стране бургијом. Ту ћу касније уметнути комад оловке, како би моја оловка стварно писала.
Након тога сто избушим рупице, обичну оловку исечем на комадиће, 2-3 цм и уметнем их у рупице. Рупа мора да буде толика колики је обим оловке да иста не би приликом обраде испала.
Тако спаковане гранчице оштрим на тоцилу да би добила облик оловке. Заоштрене оловке украшавам по потреби. Све зависи од намене. За украшавање, обично, користим лак за нокте, фломастере, перлице, шљокице, зрна пасуља… Све што ми падне, у тренутку, на памет.
На завршене оловке лепим магнетне и постају популарни магнети за фрижидере.
Вођена оном дивном реченицом девојчице Малале да једна оловка, једно дете и један учитељ могу променити свет, стварам и плетем чаробну мрежу…
Ко зна чему ће и коме послужити.
Ауторка: Јелена Бабић
Топличанка је душа од жене.
