Porodica Korona (Coronaviridae) ili koronavirusi predstavljaju posebnu grupu virusa koji izazivaju bolesti disajnih puteva sa različitim stepenom infektivnosti i različitom kliničkom slikom. Izolovani su 1962. godine kao jednolančani RNK virusi i od tada do danas se smatra da su uzročnici oko polovine respiratornih oboljenja kod čoveka. Pored sisara domaćini su im i ptice.
Prehlada i sezonski grip
Svako od nas se tokom života susreo sa prehladom ili gripom. Od prehlade odrasli obole 3-4 puta dok deca čak do 8 puta u toku godine. Njih izaziva nekoliko virusa iz porodice korona virusa (HCoV-229E, HCoV-OC43, HCoV-NL63). Oni su neprestano prisutni u populaciji ljudi. Aktivni su uglavnom u jesenjim i zimskim mesecima zbog pada temperature spoljašnje sredine. Sa blagim simptomima i ne velikom infektivnošću prođu skoro i „neopaženo“. Prvi simptomi koji se manifestuju 2-3 dana nakon infekcije su umor i nedostatak energije dok se ostali simptomi pojavljuju postepeno: iscedak iz nosa, kašalj, kijanje, glavobolja, visoka temperatura. Ukoliko dođe do udružene bakterijske infekcije razvijaju se upala paranazalnih sinusa, upala srednjeg uha, bronhitis ili pneumonija.
Sezonski grip ima simptome jače nego prehlada, a ono po čemu ih je najlakše razlikovati je to da se kod gripa simptomi javljaju odjednom i iznenada. Simptomi se mogi razviti samo nekoliko sati nakon inficiranja. Godišnje od virusa gripa u svetu oboli oko milijardu ljudi a od posledica istog umire od 290 do 650 hiljada ljudi.
SARS-Severe Acute Respiratory Syndrome – teški akutni respiratorni sindrom
SARS-CoV virus došao je među ljudsku populaciju 2002. godine. Izolovan je 2003. a epidemija je trajala do 2004. Stalni prirodni „rezervoari“ ovog virusa su slepi miševi koji ne pokazuju znake bolesti. Pretpostavlja se da je virus sa životinje na čoveka prešao preko zaraženih životinja na pijacama. Ovaj soj virusa je detektovan i kod domaće mačke, rakunolikog psa (Nyctereutes) i još nekoliko životinja.
SARS-CoV napada epitelijalne ćelije pluća pri čemu se vezuje za receptore ACE2. Inkubacija traje od 2-14 dana a simptomi bolesti su od bola u mišićima, groznice, kašlja, otežanog disanja i do upale pluća kod teško obolelih pacijenata.
Karakteristično je da kliničku sliku prati povećanje broja limfocita u krvi. Ukupno zaraženih u svetu je bilo oko 8100 dok je broj preminulih bio oko 774. Najpogođeniji su bili jug Kine, Singapur, Vijetnam i Kanada. U Srbiji nije registrovan nijedan slučaj zaraze SARS-Cov virusom.
Smrtnost je bila oko 9% u opštoj populaciji dok je kod obolelih starijih od 60 godina bila oko 50%.
MERS – Middle East Respiratory Syndrome – Bliskoistočni respiratorni sindrom
MERS-CoV je još jedan iz porodice ovih virusa. Prvi put je izolovan 2012. godine u Saudijskoj Arabiji, a epidemija je trajala do 2015. godine. Prirodni rezervoari su primarno slepi miševi, ali u poslednjih 20 godina to su postale i dromedar kamile. Pretpostavlja se da je u ljudsku populaciju došao preko konzumiranja nedovoljno termički obrađenog mesa i mleka kamila.
MERS-CoV virus se u epitelijalnim ćelijama pluća vezuje za DPP4 receptor. Ovaj receptor je visoko konzervativan, a svoju ekspresiju ima kod epitelijalnih ćelija pluća i bubrega. Uz povišenu temperaturu, kašalj, otežano disanje dolazilo je do razvoja teške akutne respiratorne bolesti.
Ovaj virus je registrovan u 25 država. Obolelih ukupno 1389, dok je smrtnih slučajeva bilo 468. Oko 20% zaraženih nije imao simptome bolesti ali je u krvi imao MERS-CoV antitela. U Srbiji nije registrovan nijedan oboleli.
Karakteristično za ovaj virus je to da je prenos sa čoveka na čoveka minimalan tj. bolest se uglavnom dobije konzumiranjem same zaražene životinje.
Koronavirus – Covid-19
SARS-CoV 2 ili 2019-nCoV virus je prvi put registrovan u Kini, grad Vuhan, 2019. godine. Pandemija svetskih razmera je u toku. Kao i drugim virusima iz ove porodice prirodni rezervoar su im slepi miševi. Pretpostavlja se da su u ljudsku populaciju dospele preko zaraženih životinja na nekoj od pijaca u Vuhanu.
Ovaj virus se vezuje za receptore furina na epitelijalnim ćelijama disajnih puteva posebno pluća (Furin je enzim u našem telu). Inkubacija traje 1-14 dana, mada su postojali i pacijenti sa inkubacionim periodom od 24 dana, ali se simptomi najčešće ispoljavaju oko petog dana. Simptomi su suvi kašalj, umor, bol u mišićima, temperatura, nedostatak vazduha. Komplikovani ili teži oblik bolesti podrazumeva razvoj akutnog respiratornog sindroma, oštećenje bubrežne funkcije, pojavu sepse i septičkog šoka.
Podložniji ovoj težoj kliničkoj slici su osetljive grupe kao što su stariji, hronični bolesnici, osobe sa oslabljenim imunitetom usled drugih bolesti. Trenutno u svetu u 176 zemalja ima oko 1 400 000 obolelih i 89.000 umrlih. Procenat smrtnosti je po statistici od 1-2% mada postoje slučajevi obolelih koji uopšte nisu registrovani, pa je verovatno da je procenat smrtnosti manji. U Srbiji je do sada potvrđeno 2.666 slučaja zaraženih, a 65 je sa smrtnim ishodom.
Lečenje i prevencija
Kod svih vrsta virusnih oboljenja primenjuje se simptomatska terapija koja podrazumeva ublažavanje samih simptoma bolesti (snižavanje temperature, ublažavanje kašlja…) Preporučuje se mirovanje kako bi telo uspelo samo i brže da se izbori sa zarazom. Takođe je preporučljivo izbegavati kontakt sa drugim osobama kako se bolest ne bi na njih prenela.
Antibiotska terapija se primenjuje samo pod nadzorom lekara, i to ukoliko se pojave propratne bakterijske infekcije.
Za najefikasniji način zaštite od sezonskog gripa smatra se vakcinisanje koje sprečava obolevanje ili pojavu komplikacija ako do infekcije ipak dođe.
Kao prevencija tokom trajanja bilo kog virusa savetuje se:
-smanjen kontakt sa ljudima
-redovno pranje ruku, održavanje lične higijene
-često provetravanje prostorija
-izbegavanje gužvi i masovnih okupljanja
-smanjen lični kontakt sa ljudima.
