Бојимо јесен у твоје очи
Не умем другачије, па бојим јесен. Неко у кестење, неко у твоје очи. Питају ме зашто, ја им кажем, тако годишња доба и време имају смисао. Ми живимо...
Недостајања
Превалила сам високе планине. Све што сам тамо нашла није било толико тешко као недостајања. У исти мах лепе се као сличице у дечјим албумима, по броју и...
Хвала ти за успомене
"У мени ноћу је немир,
Пишем ти строфу, јер бледим,
Више не могу се сетим
Како је било пре." (Клинац "Киша".)
Пишем строфу да не бих заборавила, како ми је било, кад...
Гимназијска љубав
Све књижевне приче имају увод. Животне и не баш. Неки људи само уђу у ваш живот и отпочну причу са вама. Ону књижевну, људску и животну. Тако је...
У туђем дворишту је зеленија трава
Особа А: Видела сам данас ону малу, (име и презиме) онде на углу, (прецизна локација) како се љуби са неким дечком. Еј, љубе се насред улице, пред људима!...
Буђење душе пољупцима
Нешто ме притисло у грудима. Као кад ставиш камен који ти не да да кренеш даље. Не знам кад је почело, али знам да је престало од пољупца....
Пођем, клецнем, идем, застајавам
Јован Јовановић Змај је пошао, клецнуо, ишао, застао. Ја сам пошла, отишла, клецнула, саплела се, пала, разбила се, устала. Пошла сам у живот, свет и провод. Боље је...
У мајчином загрљају се расте
У прљавом и окрутном свету у ком живимо, ко ће вам помоћи када вам је тешко, ко ће вас разумети, тешити и ко вас неће осудити? Одговор је:...
Голоруки, али срчани
Заблуда је, да ко има, даје више. Највише ти поклони, онај, који нема. Тај има оно „нешто“, што други немају. Топлину и милост, душу од паперја, крхко срце...
У седамнаестој години од живота желим
Напунила сам седамнаест година. Породица ми склања јединицу испред година, па мисле да имам седам. Пријатељи окрећу бројеве, па се шале како имам седамдесет једну годину.
Нисам сасвим мала,...
